Izgubio sam kompas (3/3)

Svi smo se, kao klinci tražeći sebe, bavili razno-raznim aktivnostima, sportovima, hobijima. Ja sam, na primer, između ostalog, bio i mladi izviđač. Bilo je to veoma zanimljivo iskustvo. Učili smo kako da se snađemo u prirodi, kako da koristimo prirodne orjentire za kretanje po nepoznatom terenu, kako da koristimo busolu, tj. kompas za kretanje u određenom smeru. Sa ove distance, to izgleda kao da je bilo pre 100 godina. Ali ja nisam toliko mator. Bilo to pre nekih 30-tak godina. Tada se još uvek koristio kompas. U stvari, šta to beše kompas?

Kompas je ona mehanička spravica, tj. navigacioni instrument za orjentaciju, odnosno pronalaženja pravca na Zemlji. Sastoji se od magnetne igle (kazaljke) koja slobodno rotira oko svoje ose i pokazuje pravac u odnosu na magnetno polje Zemljine kugle. Prvi put se njihova upotreba u Evropi pominje na francuskim brodovima još u XII. veku. Dakle, suvereno su vladali do kraja XX.-tog veka, a onda su ih zamenili GPS uređaji.

Realno, GPS uređaji su se i pre koristili, ali u vojne svrhe na borbenim brodovima, avionima, zatim u civilnom vazduhoplovstvu, da bi se polako uselili u naše automobile, bicikle, pedometre, mobilne telefone, socijalne mreže. Danas ih ima gotovo svuda. Ne bi me začudilo da se uskoro počnu proizvoditi frižideri sa ugrađenim GPS prijemnikom.

Upravo ta revolucija u primeni GPS-a, tj. njena opšta pristupačnosti većoj populaciji dovodi do razvoja velikog broja raznog softvera koji primenu GPS-a još više širi. Uzimimo primer auto-navigatora. Recite i samo koliko je sada lakše voziti, posebno tamo gde nikad niste bili?

„Nakon 200 metara skrenite levo, pa dolazite na odredište.“

Ili:

„Krećete se smerom SEVER, SEVERO-ISTOK, ulicom bla-bla, brzinom od 50 km/h i stižete na odredište za 4 minuta!“

Jeste li primetili koliko su nam taksisti postali upoznati sa gradom? To je zato što više nema taksi-vozila koje nema ugrađen GPS navigator. Doduše, imaju svi ugrađene i klima uređaje, ali ih ne koriste. Mnogo troše benzina. Nije zdravo, zbog zagađenja i globalnog zagrevanja. O popularnim migavcima (pokazivačima pravaca) kod taksista da i ne pričamo. Oni, pak troše previše struje „Uostalom, šta koga briga gde ja hoću da skrenem. Bitno je da ja to znam.“ – reče mi jedan taksista.

Nego, da se vratimo mi na GPS i njegovu primenu. Da li ste primetili koliku revoluciju su GPS-ovi doživali pojavljivanjem opcije „Check-In“ na društvenoj mreži Facebook? Neverovatno! Totalno je „in“ „check“-irati se svuda, posebno ako se trenutno nalazimo na nekom ultra-fensi mestu – „NEK’ CRKNU DUŠMANI!“

Cela jedna društvena mreža, o kojoj sam pričao i više puta pomunjao na mom blogu zasniva se na geolociranju. Reč je o, sve popularnijoj kod nas, društvenoj mreži FOURSQUARE.

Ipak, ova sve veća rasprostranjenost GPS-a ima i drugu stranu medalje. Lociranje putem GPS-a je sasvim ispravno kada vi to želite, ali se vrlo često ta mogućnost zloupotrebljava i bivate locirani i kada vi to ne želite. Bilo da ste korisnici „smart“-telefona ili tablet uređaja, pod izgovorom mobilnosti i što lakšeg i svrsishodnijeg serviranja informacija koje su vama potrebne, operativni sistemi tih uređaja traže od vas da uključite opciju konstantnog lociranja. Vrlo često su te opcije upakovane pod nekim nerazumljivim terminom, pa vi i nehotice uključujete opciju permanetnog GPS lociranja, a da toga niste ni svesni. Praktično sami, bez prisile, dozvoljavate da budete zloupotrebljeni.

Slično kao kod društvenih mreža. One jesu učinile da se međusobna povezanost ljudi podigne na znatno viši nivo, ali su nam same mreže, tokom svog razvoja, polako nametnule da, ukoliko želimo da ih koristimo, moramo ostaviti seriju ličnih podataka kao što su adresa stanovanja, broj mobilnog telefona, itd. Time smo sami, svesno ili ne, izložili sebe raznim mogućnostima zloupotrebe.

Da završim ovu trilogiju, GPS tehnologija, kao u ostalom i sva druga tehnologija i inovacije, puno donosi, ali i nešto odnosi – uglavnom našu privatnost. To vam je ista situacija kao sa lekovima – nečemu pomažu i leče, ali obavezno su istovremeno i štetni za nešto drugo. Vaš je izbor da li ćete isti koristiti ili ne, tj. da li vam više donosi ili odnosi. Kao dugogodišnji informatičar, ja sam uvek za prosperitet i nove tehnologije.

Audio zapis teksta „Izgubio sam kompas“ u rubrici IMPRESSUM emisije „Druga strana računara“ na Radio Beogradu 1, emitovana 21.Juna 2014.godine: