Blogostanje

BLOGOSTANJE je bila tema IMPRESSUM-a emisije "Druga strana računara" Noćnog programa Radio Beograda 1 [07.12.2013.].

Još iz vremena početka Interneta, tačnije iz vremena nešto novije istorije Interneta kada smo prešli sa tekstualnog na grafički prikaz sadržaja na Internetu, pojavili su se prvi, tzv. „home page“-ovi, tj. personalni web sajtovi, koji su imali za cilj naše lično prezentovanje, neka vrsta personalnog marketinga. Neki bi to nazvali vrstom egzibicionizmom, ali ja sam mišljenja da je takva vrsta ličnog marketinga veoma korisna, čak i preporučljiva.

Kao neko ko se godinama profesionalno bavi informacionim tehnologijama i Internetom još iz njegovih pionirskih dana, i ja sam, svakako, imao svoj „home page“. Prvi, stidljivi, tehnički infantilan, pa zatim drugi profesionalniji, napredniji, treći, četvrti… i ko zna koliko sam ih napisao. Više se ne sećam ni linkova do njih.

A onda su se pojavile socijalne mreže. Sećam se da sam 2006.godine prvi put od jedne prijateljice iz New York-a čuo o nečemu što se zove Facebook – „sajt na kome možeš pronaći prijatelje još iz detinstva“. Hmmm… Zanimljivo. Naravno da sam odmah posetio Facebook i otvorio profil. Dolaskom socijalnih mreža, definitivno se izgubila potreba za „home page“-ovima. Nije više bilo potrebno osmišljavati ličnu prezentaciju, baviti se dizajnom, pisati tekstove o sebi (mislim da je taj deo i najteži). Kao pečurke posle kiše, pojavljivale su se nove i nove socijalne mreže: MySpace, Twitter, LinkedIN, Flicker, Google+…

Paralelno sa pojavom socijalnih mreža pojavila se novi vid „ličnog Internet egzibicionizma“ – BLOG! Šta je to blog?

Evo kako glasi definicija bloga:

„Blog ili veblog (skraćeno blog, od engl. web log, blog) čini niz hronološki organizovanih unosa teksta, koji se prikazuju na veb-stranicama (uglavnom su unosi sortirani od najnovijih ka starijim), putem automatizovanog softvera koji omogućuje veoma jednostavno kreiranje i vođenje bloga.

Tipovi unosa mogu varirati ne samo po svojoj temi i obimu već i po formatu. Tako postoji veliki broj veblogova čiji su unosi u tekstualnom formatu (poput vesti, beleške, rasprave). Takođe, postoji veliki broj blogova gde je unos fotografija, skica ili neki drugi grafički rad, adresa ka nekom zanimljivom sadržaju na Internetu i tako dalje.“

Kao i sve nove tehnologije, na početku sam dolazio do prilično šturih objašnjenja o blogu. Hmm… Lično izdavaštvo… Pisanje članaka, razmišljanja… Odjednom smo svi postali veoma elokventni, filozofski nastrojeni, literalno ambiciozni. Moram priznati da sam imao veliku odbojnost prema blogovima. A onda i sam postadoh bloger. Mislim na blogera kao nekog ko piše blog, a ne kao zanimanje, kako sve češće čujemo da se predstavljaju izvesni fensi „IT stručnjaci“.

Evo šta na „Wikipedia“-i piše o blogerima:

„Bloger je osoba koja kreira (piše, vodi) blog. Blogeri nisu homogena grupa osoba. Postoji veliki broj ličnih i profesionalnih motiva za blogovanje, i blogeri potiču iz veoma različitih društvenih, političkih i ekonomskih prilika, ali i slojeva.

Jedan od načina podele blogera je u odnosu na tip bloga:

Personalni: blog na teme ličnih interesa, koje nisu u vezi sa poslom/profesijom.

Profesionalni: blog iz oblasti jedne ili više privrednih grana i profesije, ali uglavnom nije direktno vezan za kompaniju u kojoj bloger radi.

Kompanijski: blog koji se vodi radi kompanijskih ciljeva.“

Ja sam svoj blog objavio više iz radoznalosti. Naime, zvaničnim dobijanjem nacionalnog Internet domena, ja sam zakupio svoj individualni domen djurovic.in.rs, i on je bio duže vreme pasivan. Zakupio sam domen, a da nisam baš imao ideju šta bih učinio sa njim. A onda mi je nekako dopao do ruke „WordPress“ – najpoznatiji „open source“ CMS za blogove („Content Management System“ –  predstavlja programsku aplikaciju uz pomoć koje se može, bez poznavanja programiranja, upravljati sadržajem). Mic, po mic, reč po reč, „podigoh“ ja svoj prvi blog i napisah svoj prvi članak (tekst), a onda drugi, pa treći… i tako redom. Shvatih, da ja svoje dugogodišenj uskustvo u informacionim tehnologijama želim podeliti sa širim auditorijumom, jer na kraju, to i jeste cilj svih profesionalaca u svom poslu. Počeo sam pisati stručne tekstove, komentarisati, iznositi svoje stavove… Onda sam polako shvatio da ja imam što-šta reći i na druge teme… I tako nastade moj prvi i jedini lični blog – sa preko 50.000 poseta do sada.

E sad, ja sam imao zakupljen svoj personalni domen, pa sam mogao i instalirati „WordPress“ i dići svoj sopstveni blog. Ali to ne znači da samo oni koji imaju svoj Internet domen mogu blogovati. Postoje svetski poznati bloger servisi na kojima bukvalno svi mogu objavljivati svoje tekstove, kao što su blogger.com , worpress.com , itd. Naravno, postoji i gomila domaćih bloger servisa.

Kao neko ko se može nazvati iskusnim blogerom, mogu vam reći da pisanje blogova, pored činjenice da se radi o vrsti korisnog egzibicionizma i ličnog Internet marketinga, predstavlja sjajnu „stress releif“ terapiju.

Da je blogovanje i u svetu, ali i kod nas postalo veoma rasprostranjeno, potvrđuju i skupovi blogera, kao što je nedavno održana i veoma posećena „Blogomanija 2013“ na Kopaoniku, o čemu je bilo dosta reči u medijima predhodnih dana.

Audio zapis rubrike IMPRESSUM emisije „Druga strana računara“ Noćnog programa Radio Beograda 1 od 7.12.2013.godine možete čuti ovde:

Print Friendly, PDF & Email

Ostavite Facebook komentar

FB komentar(a)

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.