Život u 140 karaktera

…ili zašto „Twitter“?

O „Facebook“-u je već sve rečeno. Jednostavno, ne poznajem osobu iz svog okruženja koja nema, barem otvoren nalog na ovoj društvenoj mreži. Granice doba korišćenja ovog, mogu već reći, fenomena se sve više šire. Počinjem da verujem da ćemo po rođenju dece odmah nakon davanja imena otvarati im nalog na „Facebook“-u. „Facebook“ je, dakle, najpoznatija i najrasprostranjenija društvena mreža na Internetu, ali svakako ne i jedina. Imam osećaj da svakog dana niče barem po jedna nova društvena mreža, kao pečurke posle kiše.

Iako konceptualno različita, jedna društvena mreža ili, tačnije, mikroblog pozicionarala se svojom rasprostranjenošću i brojem korisnika na drugo mesto. Reč je o „Twitter“-u. To je ona dosadna mreža, kako bi rekli pasionirani korisnici Facebook-a, koja izgleda kao „SMS chat“. Ima u tome pomalo istine. Naime, otvoriti nalog na „Twitter“-u tek da bi to učinili, bez želje za aktivnim učestvovanjem, pretvara ovu društvenu mrežu u prilično dosadno mesto na Internetu.

Kako bih najbolje i najslikovitije opisao „Twitter“, moram prvo reći par reči o tome šta je blog. Dakle, blog je, najednostavnije rečeno, Internet mesto na kome objavljujete svoje tekstove, bilo da je reč o nekim vašim razmišljanjima, utiscima, stavovima o svemu i svačemu, ali i mesto na kome možete pisati i recimo stručne tekstove iz sfere svoje profesije na primer, kakav je upravo moj lični blog – od svega po malo. Blog je, znači, mesto na kome, kada dobijete želju da nešto napišete i podelite to sa drugima, odete, napišete i objavite taj tekst, a ostali Internet korisnici bili oni vaši poznanici, prijatelji, kolege, rođaci ili ne, ukoliko to žele mogu da pročitaju i komentarišu ta vaša razmišljanja, tj. objavljene tekstove.

„Twitter“ upravo predstavlja neku vrtsu minijaturnog bloga. Dakle mesto na kome vi možete izraziti neko svoje mišljenje, stav, impresiju, a da drugi mogu pročitati tu vašu objavu, te eventualno komentarisati istu i tu se upravo stvara ta interakcija među korisnicima i „Twitter“ umesto bloga čini društvenom mrežom.  Za razliku od bloga, gde jedan korisnik – vlasnik, tj. autor bloga piše tekstove, a drugi komentarišu, na „Twitter“-u, svi možemo da pišemo tekstove, i svi možemo da komentarišemo iste. Kako bi upravo svi to mogli da radimo, a da ne „smorimo“ previše sa predugim tekstovima i razmišljanjima, jedna objava može sadržati maksimalno 140 karaktera (u IT terminologiji jedan karakter znači jedno slovo, broj, znak interpunkcije, specijalni znak i slično). Isto važi i za komentar koji ćete napisati recimo na tom tekstu. Nešto slično kao SMS poruka koja je je pojedinačno limitirana na 160 karaktera. Upravo je SMS i bila inspiracija autorima „Twitter“-a, samo je broj karaktera jedne objave smanjena za 20 karaktera koliko prosečno iznosi korisničko ime jednog korisnika, a koje je, takođe, sadržano u jednoj objavi.

Govoreći „Facebook“ terminologijom, „Twitter“ je mesto gde se samo objavljuju statusi čija veličina ne sme biti veća od 140 slova. Dosadno zar ne? Nema multimedijalnih objava, nema igrica, nema „lajkova“… Naprotiv, i u „Twitter“-u, u okviru svoje objave vi nemožete objaviti multimedijalni sadržaj, ali možete objaviti link do njega, pa tako možete, kao i na Facebook-u, objaviti i fotografiju i video materijal itd. Ipak, igrica na „Twitter“-u nema, što se meni lično  veoma dopada.

Još jedna bitna razlika u odnosu na „Facebook“ i društvene mreže slične njoj, je koncept, tzv. prijatelja na društvenoj mreži. Dok kod „Facebook“-a vi pozovete nekog da vam bude prijatelj ili obratno, i dok i vi i pozvani prijatelj ne odobrite to prijateljstvo vi niste, tzv.prijatelji na mreži, kod „Twitter“-a, koncept prijatelja je preveden u koncept pratioca. Dakle, vi nemate, tzv. prijatelja na mreži već imate pratioca, kojem su zanimljive vaše objave i on vas „prati“, tj. prati vaše objave (engl. „follower“). Vi ne kontrolišete da li će neko da vas prati ili ne, niti koga pozivate da to čini, već vaš potencijalni pratioc sam bira, po svom nahođenju i kriterijumima da li će vas pratiti ili ne, budući da isti može, i ako nije vaš pratioc (prijatelj), da pročita vaše dosadašnje objave, te na osnovu toga da recimo odluči da hoće da vas prati. Eto recimo vi, dragi čitaoci ovog teksta, možete se prijaviti na „Twitter“-u i u pretrazi da potražite mene (moje korisničko ime je „@djurovicr“) pročitate moje dosadašnje objave, tj. „tweet“-ove, te ukoliko vam se oni sviđaju i ne smaraju previše, vi možete da odlučite da me pratite, pa će, ubuduće, svaka moja objava da se pojavi na vašem „zidu“ (kod „Facebook“-a to je tzv. „news feed“, a kod „Twitter“-a se to zove „timeline“).

Kao što ja kao „Twitter“ korisnik imam pratioce, tako se i ja odlučujem da pratim nečije „twitt“-ove. Budući da je „Twitter“ veoma popularan među političarima, sportistima, estradnim zvezdama, sasvim slobodno možete pratiti njihove „twitt“-ove. „Twitter“ je veoma popular i među novinarima, jer predstavlja besplatan izvor informacija za njihove časopise i emisije, vrlo često, posebno po takozvanoj „žutoj štampi“, možete pročitati da je ova ili ona zvezda izjavila ovo ili ono, a za izvor se navodi njihova „Twitter“ objava.

„Twitter“ obiluje još nekim sjajnim rešenjima kakva su, tzv. „mentions“-i, „trandy“-liste ili, tzv. „hash“-tagovi, koji su, nakon pojavljivanja u „Twitter“-u postale prihvaćene i u drugim društvenim mrežama, pa i u „Facebook“-u. Ipak, ovaj  tekst nema za temu korisničko uputstvo o „Twitter“-u, već se bavi fenomenom ove društvene mreže.

Upravo zbog ograničenja od 140 karaktera po objavi, „Twitter“ korisnici ili „tviteraši“ kako ih još nazivaju, razvili su posebno umeće da u tako malo reči kažu sve. Impresivno je pročitati neke „twitt“-ove koji u tako malo reči umeju tako dobro da nešto kažu, objasne ili pak izraze neko osećanje. Neki su ljudi u stanju da vam ceo svoj život ispričaju u samo 140 karaktera. Da li to „Twitter“ od nas pravi telegrafiste ili neku potpuno novu vrstu ljudi koji su sposobni da, u ovom svetu gde je vreme najskuplje, najkomplesniju situaciju ili pojavu objasne u što manje reči?

„Druga strana računara“ br.7 @ Radio Beograd 1 – UŽIVO

Bilo kako bilo, „Twitter“ je potpuno konceptualno različit u odnosu na „Facebook“ i pokušaj upoređivanja ove dve društvene mreže je potpuno uzaludan.

Meni lično, zbog broja korisnika, a i sadržaja i igrica zbog kojih ga ljudi i koriste u tolikom broju, „Facebook“ pomalo predstavlja folk-mrežu, dok mi je „Twitter“ više nekako „urban“ fazon, sa mnogo zanimljivijim objavama koje imaju mnogo više lični pečat. Ipak to je samo moje skromno mišljenje. A kakvo je vaše?