Lost in translation

Kao i svi koji su, na ovim prostorima, počeli da se bave informatikom sredinom ’80.-tih godina prošlog veka, i ja sam prvi kontakt sa računarima ostvario na engleskom jeziku. Kasnije, bilo je komunikacije i na drugim jezicima, kada neko donese neku novu igru iz Nemačke sinhronizovanu, titlovanu ili originalno urađenu na njihovom maternjem jeziku ili kada mi neko donese lap-top koji mu je donela tetka iz Francuske, čiji je „Windows“ lokalizovan upravo na francuskom jeziku, ali se ta moja komunikacija sa IT uređajima na drugim jezicima, osim engleskog, odvijala uglavnom sporadično.

A onda smo na red došli i mi – večito skrajnuta Srbija u globalnom IT svetu, što zbog raznoraznih sankcija, političkih pritisaka i slično, što zbog česte promene imena matične nam države i njenog čestog menjanja u geopolitičkom smislu. Stigao je lokalizovan „Windows XP“, tačnije dodatak, da nekažem „patch“, koji se instalirao na već instaliranom „Windows XP“-u. Tačnije, Microsoft je objavio dve vrste lokalzicacije –„Serbian Latin“ i „Serbian Cyrilic“. Prvo sam, ponosno, instalirao ovo drugu vrstu lokalizacije – na ćirilici. Prenerazio sam se! Prvo, poznati „Start button“ mi je izgledao tako neobično napisan „Times New Roman“ fontom u „Italic“ stilu sa tekstom „Početak“. Ono, jeste da „start“ u prevodu i znači „početak“, ali tako neobično zvuči, a i izgleda.

„Pribor“ tj. „Accessories“, pa „iseci, kopiraj, nalepi“ za „cut, copy, paste“ su već suviše neobično i rogobatno zvučali za moje uvo, tako da su me još i čirilični natpisi toliko zbunili da sam se osećao kao da sam prvi put seo za svoj, što bi smo rekli, „rođeni“ računar. Odustao sam od ćirilične lokalizacije mog „XP“-a i instalirao latiničnu. Situacija je bila nešto bolja, ali sam se i dalje  jako teško snalazio u korišćenju istog. Odlučio sam da se vratim na moj informatički maternji jezik – engleski, ali sam na računaru svoje dece instalirao latiničnu, srpsku lokalizaciju.

Ne dugo potom, prilikom startovanja neke igre sa CD-a, došlo je do izvesne greške, a greška je bila ispisana na srpskom jeziku! Ja sam čitao, i čitao, i čitao tu grešku i uopšte nisam razumeo o čemu se zapravo radi! U čemu je greška?! Shvatih da tako neću uspeti da popravim računar, a strpljenje moje dece je bilo na izmaku. Jedino moguće rešenje za mene u tom momentu bilo je da deinstaliram lokalizaciju „Windows“-a, pročitam poruku na, meni jasnom, engleskom jeziku i naravno, odmah otklonim kvar, zato što sam odmah shvatio o čemu se radi!

Da li smo se izgubili u prevodu ili je reč o nečemu drugom?

Ja sam lično dugo bežao od srpske lokalizacije uređaja, ali sam, pre nekoliko godina, prilikom posete najvećem evropskom sajmu informacionih tehnologija u Evropi, prolazio pored jednog Korenaca koji je u ruci držao, za to vreme, meni vrlo čudan uređaj. Radilo se o „PalmTop“-u, a moja profesionalna znatiželja me je naterala da, žargonski rečeno, „ždraknem“ u ekran tog uređaja! Ništa nisam skapirao, zato što mu je uređaj bio lokalizovan na koreanskom jeziku – sve sami simboli, znakovi i hijeroglifi. Tada rekoh sebi: „Pa kad Koreanci mogu koriste svoje uređaje na svom jeziku, možemo i mi na srpskom, koliko god nakaradan prevod bio!“

A prevodi su, na početku talasa lokalizovanja softvera, zaista bili toliko nakaradni da su gotovo počeli da gube smisao na srpskom jeziku. Prevodioci sa dobrim poznavanjem lingvistike nisu se snalazili sa informatičkim terminima, a informatičari sa praktičnim iskustvom vršili su bukavalno prevođenje reči bez osećaja za širi smisao. Tako i danas na jednom „widget“-u za vremensku prognozu na smart telefonima umesto „vedro“ (misli se na vreme) pročitaćete „obriši“ (jedan od inventivnih prevoda engleske reči „clear“).

Na skoro svim lingvističkim skupovima i forumima koji se bave prevodima, posebno termina u informacionim tehnologijama, stručnjaci se gotovo jednoglasno slažu da naš jezik ne prati dinamički razvoj u ovoj oblasti i jednostavno ostajemo u deficitu za pravim informatičkim terminima. Mnogi termini morali bi se prevoditi sa čitavom frazom.

Sa druge strane, neke termine je nemoguće prevesti, kao što su: „shareware“ ili „cron“. Prosto, ne postoji adekvatan termin niti fraza u srpskom jeziku, koji bi verno preveli ove reči. Kao što ni naš „inat“ nije prevodljiv na engleski jezik, zar ne?

Ja se slažem da naš jezik prilično kaska, tj. da se ne razvija dovoljno brzo kako bi pratio razvoj informacionih tehnologija i društva uopšte, ali se, takođe slažem sa time, da određene termine treba ostaviti u izvornom obliku, ukoliko smatramo da je engleski jezik, nekako, prirodno izvorni jezik informacionih tehnologija.

Naši susedi, Hrvati, sa druge strane idu u drugu krajnost. Da li je to želja da svoju nezavisnost promovišu na svaki mogući način, pa i lingvistički, oni se s’ dušno trude da izmisle termin ili frazu za svaki mogući pojam. To potpuno razumem, ali nerazumem tu fanatičnu krajnost da „firewall“ prevedete kao „vatreni zid“. To, ne da zvuči nakaradno, već potpuno gubi smisao pojma.

Lost in translation!