Acoustic Gibonni @ Sava Centar, Beograd

Zlatan Stipišić, alias Gibonni održao je sinoć 3. po redu koncert, da ne kažem u nizu, budući da su predhodna dva održana 21. i 22.Decembra, a ovaj treći 27.Decembra 2014.godine. Moram priznati da sam bio malo skeptičan u vezi ovog 3. koncerta. Čitah recenzije sa predhodna dva koncerta i pročitah samo reči hvale, dobrog provoda, sjajnih koncerata. Pomislih, dva u nizu su pogodak, ali ovaj treći… još nakon pauze od 4 dana… Nemoguće je preneti tako dobru energiju na sva tri koncerta. Ipak, na moju i sreću svih onih koji su došli na koncert, moram priznati da sam se prevario.

No, da krenem od početka. Zlatan Stipišić je starijim generacijama poznat još iz „Osmog putnika“ i „Divljih jagoda“. Nisam tako mlađahan, ali ga se ja nekako ne sećam iz tog vremena. Moj „susret“ sa delom i radom Gibonnija potiče iz novijeg vremena. Ovaj splićanin mi je posebno privukao pažnju kada je na svojim koncertima okupio takvu muzičku elitu da sam ja ostao bez teksta. Muzičari koji rade sa jednim i jedinim Piter Gabrielom, Stingom ili Eric Cleptonom kao što Manu Katché, Tony Levin, kao i Vlatko Stefanovski, svakako privlače pažnju uz pitanje – odakle ovom čoveku toliko novca da na svojim albumima može ugostiti ovakve muzičke veličine? Bilo kako bilo, to je bio dovoljan povod da obratim pažnju na muzički kvalitet Gibonnijevog opusa. Produkcijski urađeno bezprekorno, sjajne melodije, fenomenalni aranžmani i orkestracije. Jakoooo, jakooo… Ja inače volim taj mediteranski prizvuk i taj dalmatinski, rekao bih jezik, a ne narečje ili akcenat. Sve fino upakovano. Iako ne neki veliki ljubitelj balada, Gibonnijeve melodije su mi obratile pažnju i na tekstove koje inače uvek zadnje čujem. Respect! Onda sam počeo pretraživati Internet i gledati zapise sa raznih koncerata… Ljudi moji, pa ovaj čovek ima ozbiljnu publiku i fanove!

Sa takvim predrasudama otišao sam na Gibonnijev koncert u Beogradu i mogu vam reći da sam se sjajno proveo! Toliku energiju zaista nisam niti očekivao niti osetio odavno.

Gibonni Acoustic @ Sava Centar, decembar 2014.

Koncert je krenuo gotovo u minut, što je u meni odmah izazvalo oduševljenje i osećaj profesionalizma koji možete doživeti samo od istinski velikih muzičkih zvezda. Bina dovoljno velika da ugosti 3 back-vokala, bubnjara i perkusionistu, klavijature, dve gitare, violinistu, saksofonistu i veliki crni klavir pored kojeg se nalazio svećnjak sa upaljenim svećama. O ozvučenju je zaista suvišno i pričati, jer svi koji su ikad bili na bilo koji koncert u Sava Centru, te oni koji su bilo kad nastupali u ovom zdanju, znaju da je Sava Centar sjajno intimno mesto za ovakve koncerte, koji bi, čini mi se i bez ikakvog ozvučenja zvučali neponovljivo. A zvučalo je, za moj ukus, sa malo previše visokih tonova, te uspešno pokrivajući Gibonnijev vokal u određenim momentima kada je on to i hteo. Rasveta je bila svetska! Deset rampi razmešteno iznad bine naizgled nemarno postavljene, ali u stvari u potpunoj simetriji, sa sjajnim topovima kako iza tako i ispred bine. Bio je to zaista neverovatan ugođaj i za oko i za uho, a i za dušu, jer je sala već nakon prvih tonova postala nabijena jakim emocijama, a posle 2. pesme su već svi bili na nogama.

Gibonni stvara sjajnu interakciju sa publikom koja ga tako doživljava kao nekog svog, a ne tamo neku uzvišenu muzičku zvezdu. Njegovo iskreno ćaskanje sa publikom, šetanje između redova, grljenje sa fanovima i pravljenje „selfii“-ja, zaista toliko budi i stvara pozitivne emocije da je to moguće samo doživeti, ali ne i opisati. Uostalom, Gibonni i sam govori na koncertima da ne bi voleo da ga snimaju i objavljuju po društvenim mrežama i YouTUBE-u, zato što bi voleo da svaki njegov koncert, u stvari, bude tajna, tj. nešto što sebično trebamo čuvati i on i mi koji smo uživo bili na koncert, jer se ta emocija ne može preneti preko tih, kako on kaže, veštačkih tvorevina, u čemu zaista i ima istine.

Iako izgleda kao potpuno spontan, koncert je ozbiljno organizovan show, precizno unapred uređen i pod direktnom upravljačkom palicom Gibonnija trajao punih 3 sata, uz njegovo opraštanje od beogradske publike upravo među njima i sa balkona Sava Centra.

Da rezimiram, Gibonni je doneo i izneo taj sjajan mediteranski talas u Beograd uspevši da okupi zaista veliki broj svojih vernih fanova, ali i da pridobije ne mali broj novih. Količina emocija kojima je Sava Centar bio nabijen je zaista neponovljiv ugođaj, koji zajedno sa odličnim zvukom, prelepim pesmama i sjajnim audio-vizuelnim performansom ovaj koncert postavlja sebe na visokom mestu muzičkih event-ova na kojima sam bio, a verovatno i na kojima ću tek ići. Sve čestitke Gibonni!