Doktori za informatiku

Audio zapis IMPRE§UM-a možete preslušati ovde:

Da li je u pitanju sreća ili nesreća, tek u svojoj dosadašnjoj 20-godišnjoj karijeri imao sam prilike da, kao informatičar, sarađujem sa raznim profesijama. Da se razumemo, informacione tehnologije su najčešće logistika nekakvom „core business“-u, tako da su informatičari prinuđeni da sarađuju sa raznim drugim profesijama, te da čak i često savladaju veštine predmetne profesije, kako bi mogli pružiti kvalitetan servis, tj. podršku osnovnoj delatnosti kompanije.

Da li su lekari „najnepismeniji“ korisnici informacionih tehnologija?

Tako sam i ja svoju karijeru započeo u bankama i tamo sarađivao sa ekonomistima. Nakon čitave decenije, prešao sam da radim u jednoj državnoj instituciji gde su preovladavali pravnici, a onda sam nekih, malo više od 3 godine radio u zdravstvenom sektoru, dakle, sa medicinskim radnicima. Upravo ova poslednja profesija, prema mom iskustvu, je profesija koja je „najnepismenija“ u korišćenju informacionih tehnologija. Čast izuzecima, svakako, ali lekari su jedna od najsujetnijih i ujedno profesija koja najmanje koristi informacione tehnologije. Naravno, govorim iz svog iskustva, te ova tvrdnja ne mora biti tačna ili globalna. Kada sam im postavljao pitanje, zašto je to tako, dobijao sam odgovor da oni čitav život uče i da im je muka da još uče i kako da koriste računar.

Dragi moji lekari, kada kupite novu peglu, da li pročitate uputstvo za korišćenje? Kad instalirate novi televizor, da li pročitate uputstvo za korišćenje daljinskog upravljača? Ukoliko želite da radite u inostranstvu, da li učite jezik ciljne države u kojoj želite raditi?

Dakle, ne radi se tu o učenju neke „kvantne fizike“, već se radi o nečemu što se zove elementarna informatička pismenost. Da li je moguće da radite kao lekar, a da ne koristite Internet za stalno usavršavanje u svojoj profesiji, jer bez toga vaša stručnost gubi na kvalitetu, zar ne?

Primena informacionih tehnologija u medicini

Informacione tehnologije, kao i svuda, imaju ogromnu primenu i u medicini. Međutim, ne bih sada pričao o industrijskoj primeni u medicini, raznim laserima, robotskim rukama, magnetnim rezonancama, itd. Ne bih ni pričao o primeni informacionih tehnologija u razvijenom svetu, već o tome kakva je primena informacionih tehnologija u medicini kod nas.

Informacioni sistemi se veoma polako, ali sigurno razvijaju i kod nas. Zdravstvene institucija polako prelaze na elektronske zdravstvene kartone, koji u mnogom olakšavaju administraciju, ali i čitanje anamneze, pa i postavljanje dijagnoze zdravstvenog stanja pacijenata. Stomatologija je tu najviše uznapredovala, budući da je to grana medicine koja je najranije krenula sa pružanjem svojih usluga kroz privatan sektor, pa je, čini se, zdrava konkurencija doprinela i većem razvoju i podizanju nivoa kvaliteta usluga u kome veoma participiraju informacione tehnologije.

Stomatološki turizam

Kad već pomenuh stomatologiju kod nas, jedna tema mi je posebno privukla pažnju, a to je medicinski turizam uopšte, a posebno stomatološki turizam. Nedavno mi je do ruke dopala izvesna marketinška brošura napisana na engleskom jeziku u kojoj se stomatološke ordinacije i klinike reklamiraju, tačnije reklamiraju svoje usluge i njihove cene za strance. Upravo u toj brošuri sam pročitao podatak da su usluge naših stomatologa čak 70% jeftinije od istih usluga u Evropi.

Dakle, jednom, na primer, Ircu se isplati da za vikend avionom doleti u Beograd, izvrši popravku zuba, čak i prenoći u nekom od hotela, koji poslednjih godina niču u Beogradu kao pečurke posle kiše, i vrati se u Irsku, a da je pri tome uštedeo bar 20% redovne cene takve iste stomatološke usluge u Irskoj.

Postavlja se pitanja da li su stomatološke usluge koje se pružaju kod nas, zbog tako niske cene, istog ili nižeg kvaliteta nego u Evropi? Stomatolozi tvrde suprotno, a to je da su usluge naših stomatologa na izuzetno visokom nivou, ali da je cena niska zbog toga što naš standard diktira tu cenu. U tom slučaju, eto sreće u nesreći – kada već stomatolozi moraju raditi po nižim cenama, neka onda turistička industrija cveta.