Domenizacija ili demonizacija

Za razliku od pozitivnog utiska sa Microsoft-ovog skupa u hotelu „Crown Plaza“ Beograd održanog početkom marta 2014.godine, prilično negativne utiske donosim sa skupa pod nazivom „DIDS2014“ u organizaciji Registra nacionalnog internet domena Srbije održanog 10. Marta 2014.godie u hotelu „Metropol“ Beograd.

Dakle, po 5.-ti put RNIDS organizuje godišnju konferenciju i jednostavno se ne mogu oteti utisku: zašto su naše konferencije tako loše organizovane? Možemo mi da ih volimo ili ne, ali je poznato da su Amerikanci majstori u organizovanju konferencija. Pa draga gospodo, ako već ne možete da posetite neku konferenciju u Americi, posetiti neku u regionu koju organizuju američke kompanije. Imali bi ste šta naučiti.

Možda je to ipak samo moj individualni utisak, ali evo zašto je po meni ova konferencija loše organizovana:

  1. Na samom ulazu u hotel nije postojao vidljiv putokaz gde se konferencija održava;
  2. Velika gužva na samom registration desk-u, zbog očito loše organizacije;
  3. Zahtevana je obavezno odštampana prijava na skup, koju pri registraciji niko nije tražio;
  4. Distribucija pratećeg materijala nije bila niti vidljiva niti dostupna;
  5. Tehnička organizacija je potpuno izostala (iz poslednjih redova, tj. druga polovina sale, nije mogla videti diskutante, a video-platna sa strane nisu služila ničemu, dok je samo osvetljenje u sali bilo prejako!);
  6. Ciljna grupa posetioca je bila potpuno nedefinisana;
  7. Početak konferencije kasnio je skoro 30 minuta.

Ne bih želeo da zvučim kao klasičan „hejter“. Konferencija možda jeste loše organizovana, ali su teme bile zanimljive. Jedna od njih me je potakla da napišem ovaj tekst, a to je DOMENIZACIJA.

Šta je ustvari, DOMENIZACIJA, tj. šta se podrazumeva pod tim terminom?

Domenizacija je pojava! Ali pre nego što objasnim taj novi talas, hteo bih da kažem par reči o tome šta je to Internet domen uopšte. Dakle, svi računari su povezani u jednu globalnu mrežu koju nazivamo Internet. Svaki taj računar, lap-top, tablet, itd. ima neki svoj, da tako kažem, jedinstveni broj sastavljen od 4 grupe cifara, a u svakoj gupi po maksimalno 3 broja. Dakle ta neka jedistvena adresa (nešto kao kućni broj naše poštanske adrese na kojoj živimo) može biti 12-cifrena. Ili, ilustracije radi, kao da svaki računar u Internet mreži ima neki svoj JMBG (jedinstveni matični broj građana, tj. u ovom slučaju računara).

E sad, svaki sajt se nalazi na nekakvom takvom računaru ili serveru koji se nalazi na Internetu. Bilo bi glupo kada bi smo morali da pamtimo ove cifre. Zato je izmišljen servis pod nazivom „domain name service“ koji prevodi ove brojeve u imena, lakša za pamćenje i snalaženje. Naravno, i u dodeli imena morala su se definisati neka pravila. Na primer, da se imena ne dupliraju, pa da imena budu nekako sortirana, kako bi se iz samog imena moglo zaključiti gde se nalazi taj računar, tj. Internet sajt.

Domeni su, dakle,  grupe računara. Kao što rekoh, da ne bi došlo do haosa u dodeli imena, uspostavljeno je međunarodno telo koje je grupsalo imena u određene grupe koje se zove „generic top-level domeni“ i na početku ih je bilo 6: .com, .net, .org, .gov, .edu i .mil. Svaka od ovih grupa odnosila se na određene oblasti (.com – za komercijalne sajtove, .org – za organizacije, .mil – za vojne organizacije, itd.). Dakle, Internet sajt koji ima adresu mojafirma.com predstavlja internacionalni komercijalni sajt, gde je ovo „mojafirma“ naziv računara u mreži na kome se nalazi sajt, a ovo „.com“ je domen.

Pored ovih gTLD-ova, uspostavljeni su i ccTLD-ovi (ovo „cc“ je skraćenica od country code). Radi se dakle o nacionalnim domenima. Svaka država dobila je svoj top-level domain, pa je tako za Srbiju dodeljen .rs domen. Dakle, mojafirma.rs odmah govori da se računar na kome se nalazi Internet prezentacija pod nazivom „moja firma“ nalazi u Srbiji.

Iza naziva „domenizacija“ krije se priča o uvođenju preko 1000 novih generičkih internet domena (gTLD) i to na više jezika i pisama: : .web, .сaйт, .移动, . شبكة, events, .works, .cool, .vision, .today, .company, .shop, .trend, .place, .guru, .blog, .sex… i mnogo drugih.

Postavljaju se brojna pitanja za korisnike naziva domena, a najpre ona da li će ova novina doneti više izbora ili više konfuzije i kako će se to odraziti na cene registracije naziva domena? Da li će nacionalni domeni (ccTLD) izgubiti na značaju ili, naprotiv, postati potrebniji i pouzdaniji? Da li će i kako novi domeni uticati na brendiranje na Internetu, i kako će ih pretraživači tretirati?

Dodavanjem novih gTLD-ova definitivno se radi o marketinškom poduhvatu, a ne samoj potrebi. Po meni pojavljivanje gomile gTLD-ova stvara više konfuzije nego koristi. Na primer, izvesna turistička agencija ima svoj oficijalni sajt, ali ima registrovane domene .com, .info, .travel, .rs i na svaki od tih domena je različita ili možda i ista prezentacija. Koja je od njih oficijalna?

Tu očito oni DNS-ovi sa početka ove priče gube smisao, a razrešavanje ovakvih misterija preuzimaju globalni pretraživači.

Pored ove nedoumice koji je sajt originalan, tj. oficijalan, tu se pojavljuje i bezbedonosno pitanje, ako ste recimo korisnik neke banke, pa želite nešto da elektronski platite – može se desiti da platite nekom nešto što nema veze sa samom bankom, koju ste hteli, zbog neznanja na kojem se domenu ustvari nalazi oficijalni sajt banke.

Dakle, treba dobro razmisliti prilikom odlučivanja na kojem domenu ili domenima želimo da registrujemo svoju Internet prezentaciju. Posebno, ako imamo u vidu da tek treba da prođe, tzv. univerzalna prihvaljivost novih gTLD-ova. Na primer, vi registrujete sajt na nekom od novih domena –  mojafirma.shop. Na tom istom domenu otvorite i svoj e-mail: ja@mojafirma.shop. Sada hoćete da otvorite novi nalog na Facebook-u. Kada vas sistem pita za e-mail kao korisničko ime, vi unesete ovu adresu koju ste registrovali, a Facebook odbije da prihvati taj podatak sa porukom razloga: „nepostojeći e-mail“. Dakle, potrebno je određeno vreme da svi sistemi budu podešeni za čitanje ovih novih gTLD-ova.

I da završim ovaj tekst –  ova DOMENIZACIJA trenutno više liči na DEMONIZACIJU!

I ovaj, koji je emitovan 15.Marta 2014.godine, kao i sve predhodne tekstove rubrike IMPRE§UM emisije „Druga strana računara“ Noćnog programa Radio Beograd 1 u audio formatu možete preslušati ovde:

Print Friendly, PDF & Email

Priča o domenima tema je IMPRE§UM-a, rubrike radio emisije "Druga strana računara" @ Radio BGD1 koja je emitovana 15.Marta 2014.godine.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.