Skraćene prečice

  

Siguran sam da profesionalni korisnici računara koriste i znaju svako značenje i funkciju svih tastera na svojoj tastaturi. Ipak, dobar deo korisnika nezna šta znači skraćenice Ctrl, Alt, Fn, itd., pa samim tim možda i neznaju namenu tih tastera.

Dakle, iako je vremenom i tastatura evoluirala, kao i kompletna IT industrija, svaka tastatura je skoro uvek bila podeljena u pet grupa tastera: alfanumerička tastatura (najbrojnija grupa tastera), numerička grupa tastera, grupa funkcijskih tastera (od F1 do F12 ili više), navigaciona grupa tastera (Home, End, Page Up, Page Down…) i kontrolni taster (predmet zanimanja u nastavku ovog teksta).

„Ctrl“ je skraćenica engleske reči „Control“, „Alt“ je skraćenica reči „Alternative“, a „Alt Gr“, koji se nalazi sa desne strane tastera „Space“ (kod nas preveden kao razmaknica), skraćenica je engleskih reči „Alternative Graphic“. Razvoj Microsoft Windows operativnog sistema doneo je i neke nove kontrolne tastere kakav je taster označen logotipom ovog operativnog sistema, poznatiji pod nazivom „Windows Logo“ ili samo „Windows“. U cilju uštede prostora, te izbacivanju nekih funkcijskih tastera, veliki broj prenosnih računara (LapTop-ova) ima još jedan kontrolni taster označen kao „Fn“ što predstavlja skraćenicu engleske reči „Funkction“. Drugi najkorišćeniji taster ima natpis „Esc“, što je skraćenica engleske reči „Escape“, tj. pobeći. Izuzev ovog tastera koij i ne pripada nijednoj grupi tastera, budući da je on specijalni taster, kao i „Enter“, tj. „Return“, kontrolni tasteri sami za sebe pojedinačno ne služe ničemu, tj. pritiskom samo ovog, tj. ovih tastera ništa se neće desiti. Ovi tasteri rade isključivo u kombinaciji sa drugim tasterima, pa ćete često u literaturi pronaći da piše: „Pristisnite taster <Alt> + <F4> kako biste zatvorili aktivan prozor u vašem Microsoft Windows operativnom sistemu.“ To neznači da trebate istovremeno, u istoj sekundi, pritisnuti oba tastera (kao što to čini recimo moj tata), već pritisnite prvo kontrolni taster i drži te ga pritisnutim (u ovom slučaju – taster „Alt“), a zatim, dok je još uvek pritisnut kontrolni taster, drugom rukom (ako vam je tako lakše), pritisnite funkcijski taster (u ovom slučaju – taster „F4“), a zatim otpustite oba tastera (ne mora istovremeno!).

I tako od skraćenica stigosmo do prečica. Šta su, u stvari, prečice?

Prečice su, upravo, kombinacije pritiska više tastera na vašoj tastaturi (najčešće kombinacija kontrolnih i drugih tastera na tastaturi) kako bi smo aktivirali neku funkciju ili aplikaciju na našem računaru. Dakle, umesto da u aplikaciju u kojoj pišete neki tekst (npr. Microsoft Word), nakon obeležavanja određenog napisanog teksta ili njegovog dela, tražite po menijima funkciju za kopiranje teksta, kako bi ga, na primer, kopirali na drugu stranicu, dovoljno je da pritisnete kombinacu tastera <Ctrl>+<C> i tekst koji ste predhodno obeležili biće kopiran u internu memoriju vašeg računara. Sada pređite na drugu stranicu vašeg dokumenta i pritisnite kombinaciju tastera, tj. prečicu <Ctrl>+<V> i pomenuti tekst je kopiran. Ove prečice su opšte poznate, ali ima i onih koje su jako korisne, ali nekako ih uvek zaboravimo. Evo nekih:

• <Windows>+<L> zaključava vaš računar, tj. vrši odjavu korisnika.
• <Windows>+<D> minimizira sve otvorene prozore i prikazuje vaš „desktop“ (radnu površinu vašeg operativnog sistema).
• <Windows>+<R> aktivirate „dialog box“ za startovanje aplikacija iz komandne linije (popularna „Run“ funkcija)
• <Shift>+<Delete> trajno brisanje obeleženih fajlova, preskačući svima poznati „Recycle Bin“, tj. „Trash“
• <Ctrl>+<Shift>+<Esc> otvara prozor sa trentno aktivnim procesima („Task Manager“)

Ove se prečice odnose na Microsoft Windows operativne sisteme.

Ali, da se mi vratimo opet na skraćenice – IT skraćenice. U informacionim tehnologijama često nailazimo na razne skraćenice, budući da su pojedini termini sastavljeni od više reči, jer ih je nemoguće drugačije definisati ili obeležiti. Često čujemo skraćenice kakve su TCP/IP, DNS, HTTP, itd. To su, uglavnom, akronimi engleskih stručnih termina. Ali postoje i drugačije tumačenje ovih skraćenica:

TCP/IP – tri crna piva / i pelinkovac

DHCP – dva hladna crna piva

HTTP – hoću tamno točeno pivo

PHP – pošalji hladno pivo

ADSL – ama’ daj svima lozu

Šalu na stranu, skraćenice se mnogo, po mom mišljenu i previše, koriste u informacionim tehnologijama. Posebno su se rasprostranile u tzv. „chat“-ovanju (tj. ćaskanjima, o kojima smo pričali u prošloj emisiji). Upravo u ćaskanjima, u eri brzog življenja i potrebe za brzom komunikacijom bez preteranog detaljisanja, skraćenice su poprimile razmere epidemije i stvorile, ja bih ga nazvao, IT sleng.

Tako, na primer, kada dok ćaskate sa nekim, pročitate poruku koja glasi „BRB“, znajte da je vaš sagovornik trenutno odsutan od svog računara i da se brzo vraća („BRB“ je skraćenica od engleskih reči „be right back“ – vraćam se brzo). „LOL“ znači da se vaš sagovornik upravo glasno ili grohotno smeje sa druge strane žice, jer „LOL“ predstavlja skraćenicu engleskih reči koja u prevodu znači „smejem se glasno“. „BTW“ je „by the way“, a „4U“ je slengovska skraćenica od engleskih reči „for you“, prevedeno: „za tebe“.

Da li ćemo uskoro u školama pored maternjih i stranih jezika učiti i informatički?