Turistički Internet

Temom "Turistički Internet" bavi se i rubrika IMPRESSUM u poslednjoj ovogodišnjoj emisiji "Druga strana računara" noćnog programa Radio Beograda 1 [FM 95,3 MHz via Avala] - 28.12.2013.godine oko 00.35h. Zbog velikog interesovanja, ova temom se ponovo, tj. u nastavku bavio i naredni IMPRESSUM - 4.1.2014.godine,

I. deo

INTERNET! Svetska, globalna računarska mreža. Pojavom ovog fenomena u informacionim tehnologijama ili, bolje reći, modernim tehnologijama, definitivno je započela nova era u našim životima. Internet je postao sastavni deo svih nas i ušao u sve pore i sfere naših života. Jednostavno, Internet je postao pojava i pojam čije opravdanje i svrha postojanja i nije potrebna. Internet je dovoljan sam sebi!

Ekipa emisije br.13 „Druga strana računara“ @ Radio Beograd 1

Ekipa emisije br.13 „Druga strana računara“ @ Radio BGD 1

Da li je baš tako? Nije li Internet samo servis u službi našeg kvalitetnije življenja, rada i edukacije? Naime, Internet je u gotovo 90% našeg života doneo revolucionarni napredak. Preostalih 10% tvrde da je Internet doneo negativan uticaj na kvalitet našeg života uopšte. Na primer, društvene mreže! Mnogi tvrde da je pojava društvenih mreža ustvari međusobno udaljila ljude i da ljudi gotovo da ne umeju više komunicirati bez društvenih mreža. Moram se složiti sa tvrdnjom ove skupine. Ipak, društvene mreže su, procentualno, donele mnogo više, nego što su nam oduzele.

Telefonske kompanije su rezignirane stvaranjem mogućnosti za „besplatno“ telefoniranje preko Interneta. Manje ili više, svi koristimo poznati Skype, zar ne? On jeste oduzeo ovim kompanijama značajan profit, ali je nama omogućila komunikaciju sa daljim rođacima i prijateljima, gde god se oni nalazili u inostranstvu.

Ozbiljni pobornici teorije o štetnosti Interneta su turistički radnici. U krugovima turističkih profesionalaca egzistiraju dva stava vezana za pojavu Interneta u turizmu:

Jedni misle da je pojavom Interneta i njegovih modernih servisa, turizam do te mere demistifikovan, da je postojanje turističkih agencija i operatera kao posrednika između pružaoca turističke usluge i klijenta potpuno suvišno, budući da je Internet uspelo direktno povezati pružaoca turističke usluge i samog klijenta. Ta pojava jeste sa jedne strane donela transparentnost i ubrzala komunikaciju u službi obe ove grupe, ali je zato dovela do, na neki način, banalizovanja i obaranja kvaliteta same turističke usluge. Razlog tome je što su turističke agencije i operatori, kao profesionalci turističke industrije, bili spona koja je balansirala surovo-profesionalne pružaoce turističkih usluga kojima je, prirodno, najveći i jedini cilj plasirati svoju turističku ponudu i široku lepezu često neodlučnih klijenata koji žele pronaći najpovoljniju turističku uslugu, često na uštrb kvaliteta. Nazovimo vlasnike ovakvog stava turističkim pesimistima.

Oponenti turističkim pesimistima mislie da je Internet otvorio neke sasvim nove mogućnosti u povezivanju i komunikaciji. Za razliku od tradicionalnog, odnosno zastarelog, načina komuniciranja koji je nametao ograničenja kakva su vreme i prostor, Internet, kao medij, ruši sve socijalne i društvene barijere donoseći novi način direktne komunikacije svakog sa svakim. Time se korisnici turističkih usluga približavaju pružaocima tih usluga ostvarujući direktnu i bržu međusobnu komunikaciju. Ova digitlna revolucija donela je mogućnost klijentima da, praktično sami učestvuju u kreiraju odgovarajuće turističke usluge, što je dovelo do definisanja i samog turističkog tržišta.

Svi smo svedoci da se pojavom i ekspanzijom Interneta izbor turističkih destinacija koje želimo posetiti ili koje smo posetili zaista promenio. Sada nam je puno lakše da dobijemo pravu informaciju o nekoj željenoj destinaciji, pogledamo fotografije, pročitamo komentare. Internet sajtovi kao što su booking.com i hotels.com omogućili su nam da samostalno isplaniramo, rezervišemo i platimo željeni hotel na nekoj destinaciji. Elektronske avio-karte donele su pravu revoluciju u korišćenju avio-prevoza – sada je sve tako jednostavno i transparentno: putem Interneta, pronađete let za željenu destinaciju, „book“-irate kartu, platite je elektronski putem platne kartice, karta vam stigne na e-mailm i stvar je gotova. Ukoliko, pak, želite da budete sigurni da li hotel u kome želite da odsednete izgleda baš tako kako je prezentovan na oficijalnom Internet sajtu, tu je gomila putopisnih sajtova, kakav je, na primer, „Trip Advisor“.

Dakle, turističke agencije nam više i nisu potrebne?

Što se tiče izbora, rezervacije i plaćanja određene turističke usluge, moglo bi se reći da nam više nisu potrebne. Ipak, ja se sa time ne slažem. Naime, tačno je da sada sami možemo vrlo jednostavno pronaći željnu destinaciju za odmor, proveriti da li ima slobodnih mesta i slično, ali budite uvereni da nećete moći dobiti povoljniju cenu nego što to mogu da ostvare turističke agencije. To je sasvim normalno, budući da iste imaju razne povoljnosti, alotmanske popuste, rabate i slično zbog količine turističke usluge koje ostvaruju kod određenog turističkog subjekta, na primer, kod nekog hotela.

Da rezimiram, Internet nam jeste puno doneo u smislu izbora neke turističke usluge, ali najpovoljniju cenu za istu ipak možete dobiti samo kod turističkih agencija i tour-operatora!

Deo emisije „Druga strana računara“ – stalna rubrika IMPRESSUM i priča na ovu temu emotovana 28.12.2013.godine na Radio Beogradu 1 možete čuti ovde:

  

II. deo

Internet u funkciji turizma i turizam u funkciji Interneta. Šta nam donosi ova sinergija?

Fuzija Interneta i turizma donosi jednu sasvim novu dimenziju u sferi ove industrije. Mogućnosti koje nam globalna računarska mreža pruža, turistički subjekti izuzetno dobro koriste. Sa jedne strane, krajnjem klijentu su dostupne gomile turističkih ponuda i podataka o turističkim destinacijama, što stvara zdravu konkurenciju među samim turističkim subjektima. Sa druge strane, ti isti turistički subjekti, koristeći blagodeti Interneta,  smanjuju značajnu količinu troškova, čime svoje resurse mogu preusmeriti u kreiranju što kvalitetnije ponude. Tako su i nastali globalni distribucioni sistemi, kakav su „AMADEUS“ i „GALILEO“. Pored globalnih distribucionih, specijalizovani rezervacioni sistemi doneli su savršen način da na najjednostavniji način, na jednom mestu, uz definisanje nekoliko ključnih paramtera, u moru turističkih ponuda, pronađemo željenu turističku uslugu za samo nekoliko sekundi. Takvi su  sajtovi BOOKING.COM, HOTELS.COM, itd. Savršeni katalozi prepuni hvalospeva o nekim turističkim destinacijama uz savršeno obrađene fotografije lagano gube primat, a na njihovo mesto dolaze Internet sajtovi turističkih destinacija, avio-kompanija, hotelskih lanaca, turističkih agencija i operatera, ali i Internet portali koji se bave putopisima i vodičima za putovanja, jer najbolja reklama nekog proizvoda ili usluge jeste ustvari iskustvo zadovoljnog klijenta spremnog da to iskustvo podeli i sa ostalim. Jedan od najpoznatijih takvih portala je „TRIP ADVISOR„.

Brz, jednostavan i efektan način da prezentujete svoju turističku uslugu, zaključite posao i na kraju ga i naplatite – sve to donosi sve dublja implementacija Interneta u turizmu. Koliko je ova sublimacija Internet servisa i turističkih usluga prosperitetna, ekspandibilna i profitabilna potvrđuje i činjenica da su sve globalne, svestki poznate i respektabilne informatičke kompanije, kakva je i „Microsoft„, proizvele i ponudile tržištu veliki broj informatičkih rešenja u svrsi i za potrebe turizma.

BING je Internet servis koji „Microsoft“ dugo godina promoviše i koji ima zavidan broj korisnika, te predstavlja ozbiljnu konkurenciju takvim servisima na Internetu. Činjenica je da BING, koliko je meni poznato, nije toliko zastupljen niti poznat među, tzv. prosečnim korisnicima Interneta u Srbiji. Ipak, pojavom Microsoft Windows 8, tj. 8.1 operativnog sistema i „metro“-aplikacija „BING putovanja“, „BING mape“ i „BING vremenska prognoza“ mislim da je „Microsoft“ u velikoj meri približio svoj BING proizvod korisnicima, posebno ako imamo u vidu da su ove aplikacije zaista sjajno urađene i veoma lake za korišćenje, tzv. „end-user“-ima, budući da je „Microsoft Windows“ ubedljivo najzastupljeniji operativni sistem u Srbiji.

„Microsoft“ popularizaciju turizma vrši i putem mobilnih telefonima i tablet uređaje za koje, takođe proizvodi veoma uspešan i sve više zastupljeniji operativni sistem Windows Mobile, odnosno Windows Phone.

Ipak najveću penetraciju informacinih tehnologija u turizam i obratno doneli su GPS uređaji. „Global Position System“, odnosno globalni pozicioni sistem je, trenutno, jedini potpuno funkcionalan globalni satelitski navigacioni sistem koji se sastoji od nekoliko desetina satelita raspoređenih u nisku orbitu Zemljine kugle, koji šalju radio signal na površinu Zemlje. GPS prijemnici na osnovu ovih radio signala mogu da odrede svoju tačnu poziciju – nadmorsku visinu, geografsku širinu i geografsku dužinu – na bilo kom mestu na planeti danju i noću, pri svim vremenskim uslovima.

GPS je razvijen od strane Ministarstva odbrane SAD-a pod imenom NAVSTAR GPS u agenciji „DARPA“.U početku je korišćen isključivo u vojne svrhe da bi kasnije bio besplatno stavljen na raspolaganje svima kao javno dobro. GPS ima veliku primenu kao globalni servis u raznim oblastima, u komercijalne i naučne svrhe: navigacija na moru, zemlji i u vazduhu, mapiranju zemljišta, pravljenju karata, određivanju tačnog vremena, otkrivanju zemljotresa i slično.

GPS je izuzetno kompleksna tema, kojom ću se pozabaviti mnogo detaljnije u nekom od narednih tekstova.

Deo emisije „Druga strana računara“ – stalna rubrika IMPRESSUM i nastavak priče na temu „Turistički Internet“ emotovanu 04.01.2014.godine na Radio Beogradu 1 poslušajte  ovde:
Print Friendly, PDF & Email

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.